Pisali smo u ranijim blogovima o čemu generalno treba voditi računa pri izboru i kupovini instrumenata. Da li postoje brendovi koji su sigurna kupovina, da li postoji jeftina gitara koja je sigurna kupovina, da li je svaka skupa gitara sigurna kupovina, da li gledam prvo brend (forma) ili gitaru kao instrument (suština), koji je minimum koji moram da izdvojim za kupovinu gitare željene namene, da li su gitare preko neke cene čisto rasipanje novca itd…
Pitanja dosta (može ih biti još MNOGO više) a odgovori ne uvek dostupni. Da ovakav tekst čitate u nekom muzičkom časopisu sedamdesetih godina, ova pitanja bi zahtevala mnogo manje diskusije. Gitare su nekada bile bolje, jer su sirovine bile bolje. Ukratko. Pre nekoliko decenija firme nisu imale poslovne modele koje danas imaju. Proizvedi najjeftinije, prodaj skupo. Više je bilo, daj da napravimo pristojnu gitaru i zaradimo da možemo da ih pravimo još. Autor ne zna kada se napustio laički formulisan stari sistem i prešlo na novi. Ali definitivno se nešto desilo. Premotavanje na danas, cena izrade instrumenta po komadu je drastično opala zbog automatizacije procesa, manje kontrole kvaliteta, jeftinijih sirovina, manjeg vremena za bavljenje svakim pojedinačnim instrumentom generalno. Šta je to donelo dobro a šta loše? Pa, skupim gitarama ništa dobro. U najboljem slučaju ostale su tu gde jesu samo sa mnogo lošijim sirovinama. U najboljem slučaju. Gitare iz korejskih, kineskih, indonežanskih i ostalih fabrika iz tog dela sveta su sve bolje. Koriste sirovine sličnog kvaliteta, isti ili sličan hardware i imaju samo malo lošiju završnu kontrolu. I da, koštaju 3-15 puta manje od kolega iz Evrope i Amerike.
Da konkretizujemo, Ibanez je jedna od kompanija koja ne prestaje da iznenađuje svojim instrumentima u početničkom i srednjem cenovnom rangu. Iako modernih, često agresivnih oblika, vrlo su versatilne i lako nađu svoje mesto u svakoj situaciji. Iako japanska kompanija, svoje modele srednje i niže klase pravi u Indoneziji i Kini. Dolaze veoma čistog izgleda, sa 5 minuta podešavanja postaju ozbiljni instrumenti. Dobro su balansirane, modeli u satenskim finišima su prelepi i jako zahvalni za održavanje. Procenat koji se vraća na neku vrstu servisa je zanemarljiv, i to su često modeli sa složenijim delovima i puno potrošnog materijala ( delovi Floyd rose-a, šrafovi sa mašinskim navojem ). Ibanez takođe proizvodi fenomenalne jazz gitare u jeftinijem rangu. AF55, AF75, AFJ95, AG75, AG95 samo su neki od modela koji su namenjeni za jazz ali i rock svirku. Raspon cena im je od 315 do 630 evra i predstavljaju pametan izbor za te novce.
PRS SE modeli Paul Reed Smith firme su takođe best buy instrumenti. Cenovnog ranga 550-850 evra, teško da im se može naći neka zamerka. Fantastični finiši, završna obrada, hardware i najbitnije, ton. PRS ugrađuje svoje kobilice, magnete i ostale delove na instrumente, od vrhunskih modela pa sve do SE serija.
Ako vas interesuju jeftinije a brendirane neozvučene akustične gitare, Takamine trenutno pravi jako dobre. GD-10, GD-11, GD-20 su modeli cena između 170-270 evra i sviraju za više nego što koštaju. Satenski finiši preovlađuju i čine da gitara lakše rezonuje. U pitanju su modeli standardnog dreadnought oblika i podjednako su dobri za sviranje prstima ili trzalicom.
Nastavljamo sa predlozima u sledećem blogu…