Jedan od najznačajnih delova opreme u svakom (kućnom ili profesionalnom) studiju je audio interfejs ili zvučna kartica. Bilo da se radi o višekanalnom snimanju u kućnom ili muzičkom studiju ili DJ snimanju, zvučna kartica je nezaobilazan deo u celokupnom lancu sistema. Postoje različiti tipovi veza, ulaznih i izlaznih konfiguracija, veličine, format u kome se snimanje obavlja i mnoge druge opcije treba uzeti u obzir. Da bi suzili izbor, pozabavićemo se fundamentalnim savetima kako izabrati najbolji interfejs za svoje potrebe.
Odakle početi?
Ako odlučite da zabeležite svoje muzičke ideje i kompozicije u kućnim uslovima neophodne su tri stvari kako bi snimanje bilo što jednostavnije i efektnije – računar, audio interfejs, monitorski par (ne računajući mikrofone i instrumente ili generatore zvuka ako su u pitanju DJ aplikacije) i ukoliko je potrebno, mikseta. Većina audio interfejsa je danas eksterno (ne ugrađuju se u računar) i komuniciraju sa računarom putem USB ili Firewire konekcije, što je posebno zahvalno ukoliko se koristi laptop a ne računar. Bitna stvar je da se u toj kombinaciji koriste aktivni monitori, kako bi se izbegla dodatna kupovina posebnih pojačivača za iste.
Savet: ukoliko ste u mogućnosti pre izaberite USB nego firewire konekciju, stabilnija je za rad i zahvalnija za rukovanje.
Svaki audio interfejs na prednjem panelu poseduje minimum jedan mikrofonski i linijski ulaz (mogu biti u kombinovanom priključku), izlaz za monitore (uglavnom balansiran), izlaz za slušalice i +48V fantomsko napajanje (za kondenzatorske mikrofone). Broj ulaznih kanala diktira i cenu interfejsa (više kanala – skuplji interfejs). Najbitiniji deo svakog interfejsa je A/D konvertor od čega zavisi kvalitet snimljenog zvuka i naravno cena. Najveći neprijatelj svakog snimka je šum, pa s tim u vezi je bolje izabrati interfejs sa kvalitetnijim A/D konvertorima i obavezno sa minimum jednim balansiranim (XLR) ulazom. Preporuka je da se za monitore takođe koristi balansirana veza kako bi se nivo šuma u snimku i slušanju sveo na minimum. Proizvođači su u današnje vreme latenciju (kašnjenje) sveli na minimum, dok je u vreme PCI audio interfejsa latencija predstavljala problem u toku snimanja, tako da danas pri izboru ne treba veliku pažnju posvećivati kašnjenju, iako je to jedno od najčešćih pitanja, sa razlogom.
Kako bi „ublažili bol“ i pomogli pri izboru najboljeg interfejsa za vaše potrebe odgovorićemo na pet najvažnijih pitanja.
Da li je audio interfejs prenosiv?
Odgovor je da. Čak je i poželjno da napravite sopstvenu konfiguraciju (template) u paru sa softverom koji koristite (ukoliko koristite laptop) kako bi ste se što brže pripremili za početak snimanja. Ovo se odnosi i na profesionalnu upotrebu ukoliko se snimaju nastupi i koncerti u kombinaciji sa miksetom. Kao monitoring i praćenje snimanja preporuka je koristiti slušalice zbog bolje separacije. Mnogi profesionalni snimatelji preporučuju da je bolje na terenska snimanja poneti manji interfejs (2 ili 4 kanala) pa naknadno u studijskim uslovima snimak dodatno obrđivati.
Koliko ulaza je potrebno?
Nema konkretnog odgovora, ukoliko želite da snimite glas i jedan instrument, dovoljno je dva odvojena kanala, ukoliko je ideja da se snimi na primer bubanj potreban je interfejs sa minimum osam kanala. Oba navedena kriterijuma utiču na cenu izabranog (potrebnog) interfejsa. Savet je nabaviti interfejs sa kojim kanalom više u odnosu na potrebe jer će se sigurno u nekom momentu ukazati potreba da se snimi više instrumenta ili mikrofona istovremeno.
Kako povezati interfejs sa računarom?
Uglavnom zavisi od računara/laptopa koji se koristi. Da li postoje USB, firewire, thunderbolt ili PCIe konekcije utiče koju vezu koristiti. USB, thunderbolt ili PCI su najčešće veze koje poseduju svi današnji računari i laptopovi i imaju dobru „propusnu moć“ audio podataka. Pored prenosa podataka, navedene vrste priključaka imaju funkciju napajanja manjih interfejsa (1-2 kanala) pa je savet voditi računa o stanju baterije u laptpu prilikom terenskog snimanja gde nema mrežnog izvora napajanja.
Da li je semplovanje zaista bitno?
Da. Osnovna namena interfejsa je da se usnimi što čistiji i „zdraviji“ audio signal i ujedno se po tome i razlikuju. Interfejs sa kvalitetnijim i boljim A/D konvertorima ima veći dinamički i frekvencijski opseg, veći headroom, manje šuma i zahvalniji je za rad. Verovali ili ne razlika u semplovanju se čuje „golim uvetom“ i deli proizvode na jeftinije i skuplje. I dalje je standardni sample rate 16-bita, 44,1 Khz WAV, što praktično predstavlja kvalitet zvuka za CD medij. Sve navedeno ima smisla ukoliko se interfejs koristi u kombinaciji sa iole kvalitetnim mikrofonima i instrumentima postavljenim i upotrebljenim na pravi način.
Šta je potrebno pored interfejsa?
Većina interfejsa se isporučuje samo sa kablom za povezivanje sa računarom, ali pored toga je potrebno povezati instrumente i mikrofone. Monitori su takođe bitan deo sistema pa tako ne treba zaboraviti na kablove za monitore. Uvek je predlog koristiti balansiranu vezu, ukoliko interfejs i monitori imaju tu mogućnost, jer će se u samom startu eliminisati svi šumovi i nus-pojave koje niko ne želi u svom zvučnom zapisu. Ukoliko se snimanje i izvođenje muzike obavljaju u istoj prostoriji, neizbežan komad opreme su i slušalice koje se neretko nalaze u paketu sa mikrofonom i interfejsom kod nekih proizvođača.
Cilj ovog članka je da skrene pažnju da nije potrebno potrošiti malo bogatstvo na kupovinu audio interfejsa već da se nađe ravnoteža karakteristika i cene.