Kupili ste gitaru i ispostavlja se da posle nekog vremena na njoj treba da se uradi setup ili servis. Bilo da su žice previsoko, prenisko, da postoji problem sa elektronikom, intonacijom, čivijama, pragovima, visinom magneta, kobilicom ili gornjim nut-om ne očajavajte. Dobra vest je da većina tih stvari može da se reši setup-om ili servisom. Dokle god gitara nije izlomljena i u delovima, dobro je.
Kod ljudi koji sviraju a ne razumeju se mnogo u to kako gitara funkcioniše (pričamo o većini, i to je potpuno normalno…zamislite da svako ko vozi auto misli da je automehaničar) i mali problem zna da postane nerešiva enigma.
Podelićemo situacije sa gitarama na mehaničke i elektronske.
Mehanički problemi su komplikovaniji za rešavanje, jer neretko zahtevaju nepovratne intervencije na instrumentima.
Gitara nije neko parče drveta koje je statično u prostoru i vremenu. Ono diše, živi i „radi“ kroz životni vek instrumenta. Vrat gitare je mesto na kome se to najviše ispoljava. Ako ste ikad ostavili gitaru u torbi ili koferu gde je provela više meseci, mogli ste da se iznenadite (ne)svirljivošću kad je izvadite na svetlo dana.
Vrat kod akustičnih i električnih gitara je koncipiran tako da sa šipkom koja prolazi kroz njegovu sredinu ima ulogu pružanja kontra sile žicama koje teže da saviju gitaru. To praktično znači da je odnos sile kojom žice napinju vrat i šipku jedan delikatan odnos. Ako se tu doda ugao pod kojim je vrat usađen u instrument (bilo da je lepljen ili šrafljen na telo i koji je bez ozbiljnih majstorskih radova nepromenljiv) ,dobijamo jednu malu glavobolju.
U savršenim uslovima, vrat je pod idealnim uglom u odnosu na telo, gitara je izuzetno svirljiva celom dužinom vrata, a eventualne promene se vrše kada se pređe na deblje ili tanje žice jednostavnim okretanjem šipke u vratu. Sa žicama namontiranim i zategnutim na instrumentu, okretanjem ključa u smeru kazaljke na satu šipka se zateže, vrat ide ka potpuno pravom a onda i ispupčenom( to u svakom slučaju ne želite i siguran je znak da ste šipku pretegli). Okretanjem ključa u smeru suprotnom smeru kazaljke na satu šipka se opušta i vrat dobija ulegnuće na središnjem delu. Ako baš želite da detaljišete, majstor vam napravi drugi nut (gornji, donji ili oba) što vam omogućava drugačiju akciju na početnim i krajnjim pragovima, drugačiji razmak između žica ili mikro-poboljšanje intonacije.
Međutim većina gitara nema idealan spoj vrata i tela. To pogotovu važi za akustične i klasične gitare. Kod klasičnih uglavnom ne postoji šipka kroz vrat pa je svaka intervencija na tu temu ograničena. Dakle, prinuđeni ste da pravite kompromis izmežu svirljivosti i visine žica. Što su žice bliže vratu to je gitara udobnija za sviranje. Ali niske žice proizvode veće zujanje po pragovima pri jačem okidanju. Kada su žice visoko, veći je prostor za vibraciju pa je i ton lepši, ali je gitara tvrda i neudobna za sviranje a tu je i problem intonacije. Ovo je sve bilo pod pretpostavkom da su pragovi na gitari pravilno ukucani-namešteni i nivelisani .
Ako nisu, eto još jedne stavke za gornju jednačinu.
Primećujete kako se problemi gomilaju?
Ovo nikako ne treba da odvraća od instrumenta, već da informiše da je retko koja gitara idealna i da treba raditi sa onim što je raspoloživo. Kao što tehnički pregled nije garant da vas auto neće ostaviti na sred puta, tako i provera pri kupovini instrumenta nije garant da neće biti neke intervencije u budućnosti.
Dobra stvar je da kad je instrument kupljen nov, na njega imate garanciju, servis i podršku oko ovakvih stvari. Vrlo bitna stavka. U sledećem delu se bavimo konkretnim stvarima koje možete uraditi kod kuće, kao i u šta se ne treba nikako upuštati bez majstora.