Zamislite deltu Misisipija, početak prošlog veka. Crnja sedi na tremu svoje trošne kuće i svira gitaru. Ne pušta glas. Samo svira. Ne žali se što ga je ostavila žena, što nema para, što mu je ujak ubio nekog komšu, što su mu sipali lož ulje u burbon. Možda se i žali, ali samo svira gitaru pa ne znamo baš sigurno šta ga muči.
Popularna muzika je prilagođena širokim masama, zato se i zove popularna. I ona treba da bude pristupačna za slušanje. Kakvog god da je kvaliteta. Vokal u pesmama je najbitnija spona između publike i izvođača. Vokal priča priču, daje joj formu kroz boju glasa, melodiju, dikciju i tekst. Provedete godine vežbajući, skidajući, učeći čitave diskografije bendova, svirate za svoju dušu, za pare, za slavu…koja god da ste priča, a često se zaboravlja kako je gitara kao moderni instrument počela.
U kome god da ste stupnju sviranja, paralelno sa savladavanjem gitare čeka vas i savladavanje tehnike pevanja. Da li je to mnogo tereta za nekog ko počinje? Apsolutno ne. Razlozi su veoma jasni. Gitarista koji je profilisan i kao pevač je bend za sebe, samostalan i operativan da nastupa i izvodi pesme u najrazličitijim uslovima. Nikad nećete doći u situaciju da vaša svirka bude dovedena u pitanje zbog razloga koji su van vaše kontrole. Akustična gitara i vokal je proverena kombinacija, bilo da nastupate pred hiljadama ili ste na rođendanu kod ortaka i neko vam je u pola večeri gurnuo gitaru u ruke. Skoro pa svaka pesma vašeg omiljenog benda se može svesti na gitaru i vokal, koliko god da vam komplikovano zvuči. Imajte na umu da je većina njih začeta i napisana na akustičnoj gitari.
Dalje, ako naterate sebe da pesmu koju ste upravo savladali na gitari savladate i pevački, vi ste u potpuno drugoj klasi muzičara od onog koji to samo zna da odsvira. Gitaristi koji pevaju su bolje ritmički potkovani, gitarski deo priče obavljaju rutinski i predstavljaju motor za bilo koga ko se prikači. Da ne govorimo o tome koliko je trio (gitara/vokal, bas, bubanj) ubistvena kombinacija kao bend.
Vokal je često u drugoj ritmici od gitare, ali kada se jednom razdvoje ruke i glas otvaraju se mogućnosti koje ranije niste imali. To je sigurno.
Ako mislite da ne znate da pevate i da je to zadnja stvar koju bi ste pokušali…pevanje se uči. Da, pevanje se uči kao i bilo koji drugi instrument. Sa druge strane, vi možda imate lepu boju glasa, ali on je nerazvijen i zahteva mnogo više ulaganja od pukog talenta da se nabode nota i ne falšira.
Uzmite primer nekog velikog gitariste, koji ne peva. Joe Satriani. Možete da se kladite u sve pare ovog sveta da mu je pre ili kasnije neki producent rekao: “Super sviraš, tu ti je sve jasno. A što ne pevaš boga ti? “. Jedna od njegovih najuspešnijih pesama je „I believe“, na kojoj peva. Takvo pitanje se ne postavlja slučajno i ono nije nužno vezano za danas popularnu i omraženu komercijalizaciju muzike. To pitanje zapravo ima smisla.
Mikrofon na stalak, gitaru u ruke i na posao. Ako nekim čudom imate pare za mikrofon, kupite Sennheiser E835. Nema boljeg u rangu do 100 evra. Ako nemate, pozajmite mikrofon ili vežbajte na suvo. Naučićete pevanje u sva tri slučaja. Evo nekih aktuelnih primera izuzetnih gitarista i pevača u jednoj osobi…
Gde stoji vaša gitara kada ste na bini, ili kada ste kod kuće? Kako se brinete o svom instrumentu? Da li vi imate neku preporuku za stalak? Želimo da čujemo i vaše mišljenje…