Rešili ste da svirate gitaru, rešili ste koji tip gitare ćete svirati, spremili ste budžet za instrument. Šta sad?
Pa ovo “šta sad” je najveći problem, iskustva pokazuju. Kombinacija nerealnih očekivanja, pogrešnih saveta i tzv. paralize od analize dovedu do toga da kupovina instrumenta ne bude slatka muka, nego muka koja se razvlači u nedogled.Nezavisno od cene instrumenta, postoji nekoliko(samo dve zapravo) stvari koje moraju biti zadovoljene da bismo uopšte razmatrali kupovinu.
Gitara mora biti tehnički ispravna. Nezavisno od cenovnog ranga, brenda, toga da li je gitara proizvedena u Americi, Kini, Koreji, Indoneziji ili na Marsu, ona mora da svira po celoj svojoj skali, na svakom pragu i svakoj žici. Primera radi, ne sme biti situacija gde dva susedna praga na istoj žici proizvode isti ton. Takođe bilo kakvo zujanje (fretbuzz) proizvedeno od žice i susednih pragova se toleriše samo u maloj meri. Čivije, elektronika, finiš,uglovi između tela i vrata i još gomila stvari učestvuje u sklapanju celokupne slike ispravnosti nekog instrumenta.
Gitara mora biti udobna i prijatna za sviranje, onom kome je namenjena. Sila kojom je potrebno pritisnuti žicu da bi se na gitari proizveo ton mora biti usklađena sa spremom svirača.Malom detetu nećete dati akustičnu gitaru sa žicama promera 013-056, jer je neće svirati.
Dakle, samo dve stvari. Ton, iz ove perspektive, nebitan. Boja nebitna.Oblik nebitan.To da li ima crne ili niklovane čivije, nebitno.Da li je akustična gitara od punog drveta ili špera, nebitno. Da li je telo javor ili jasen, kako se ponaša mahagoni drvo sa single a kako sa humbucker magnetima, koji magneti, koje čivije,da li gitara sa tremolom il floyd rose sistemom, da li sa fiksnim bridge-om, koji materijal za fretboard, koji kablovi, koji patch kablovi, koja pedala pre koje pedale, koje ovo koje ono………tome nema kraja.
Vi možete da volite jedan brend više od nekog drugog, jedan oblik tela više od nekog drugog ali to nema nikakve veze sa učenjem.Insistiranje na formi(brend, model, boja, tip drveta, specifikacija) samo znači izgubljeno vreme za suštinu. U tom slučaju dolazite na prvi čas vožnje kod svog instruktora i prvo što tražite je da izaberete automobil na kome ćete da savladavate vožnju. Hoću crveni auto, marke Lexus, sa četvoro vrata, turbo benzinskim motorom i automatski menjačem.I da, hoću da mi se izbaci zadnja klupa! Nema mnogo smisla jel?
Idealan početnik je tu da uči, savlada i svojim uvećanjem znanja(što sviračkog, što tehničkog) spozna limite, prednosti i mane instrumenta na kome svira.Tek posle toga se rađa ukus, preferencije, razumevanje kako dobiti željeni ton sa opremom koja se poseduje itd.
Ako ste početnik uvek je savet da kupite novu gitaru za prvu gitaru. Les Paul tip, Stratocaster tip, Telecaster tip, Ibanez tip, nešto još modernije od toga, na Vama je da odlučite. O ukusima ovde ne raspravljamo.Ali nema se uvek uz sebe neki rođak Zoki koji će vam bezuslovno pomoći da na oglasima pronađete polovni instrument za pristojne novce. Instrumenti koji se prodaju na oglasima su često oni kojima vlasnici iz nekog razloga nisu zadovoljni, inače ih ne bi prodavali.To gotovo uvek važi za početničke polovne gitare na malim oglasima. Tako da, oprez.Kupovina polovnog instrumenta je za višegodišnje svirače koji su upoznati sa instrumentima, i njihovom cenom relativno u odnosu na brend, model, godište, opšte stanje, komad itd. Kupovina novog instrumenta u radnji nosi sa sobom vrstu sigurnosti da iako se ne razumete u materiju, postoji zakonska i moralna obaveza da se ispoštuje ono iz masnih slova gore. (tu je naravno i garancija, pomoć, savet)
Brendovi Kao i sa svim ostalim stvarima koje kupujete, i kod gitara je situacija sledeća: Nekoliko ogromnih brendova koji su opšte poznati, ustaljeni, i uslovno rečeno sigurna kupovina.Veliki broj manjih brendova koji se bore za naklonost svirača neobičnim dizajnom, bojama, boljim hadware-om, pristupačnijim cenama itd. Kod velikih brendova deo para ide na brend(plaćate više samo zato što na gitari piše ta i ta marka), a deo ide na sam instrument(sirovine, izrada, detalji itd.). Kod manje poznatih skoro sve pare idu na instrument. Pa ko šta voli i ko je na šta spreman.
Preživeti prodavca
Kupovina instrumenta se malo razlikuje od kupovine osnovnih namirnica u hipermarketima, iako račun srećom može da izađe na sličnu cifru.Mleko istog proizvođača je svuda isto, cena se eventualno razlikuje i to je to.Kada kupujete instrumente cena nije i ne sme da bude jedini kriterijum. Primera radi, nađete isti proizvod na dva mesta sa različitim cenama. Ljudi po automatizmu idu u jeftiniju trgovinu. To je u redu, ali vi niste kupili mleko koje će te odneti kući i popiti isto veče. Vi ste kupili instrument koji zahteva održavanje, čačkanje, savete i koji mora da ima garanciju koja ima smisla i nije samo papir. Idite u trgovine u kojima zaposleni odvoje vreme da vas saslušaju, a tek onda predlažu, gde se instrumenti probaju bez ikakve obaveze da se kupe, gde se garancije(koje su opravdane) rešavaju delima a ne pričama, gde se stare mušterije tretiraju sa poštovanjem, gde dobijate popuste na neku od narednih kupovina, gde uvek možete da pozovete telefonom i dobijete besplatan savet i instrukcije za problem koji treba da se reši.
